Senzorne disfunkcije

Šta je senzorno integrativna disfunkcija?

Senzorno integrativna disfunkcija zapravo nastaje kada centralni nervni sistem nije u stanju da obradi informacije koje prima putem čula.  Svi misle da imamo pet osnovnih čula, i to je tačno, ali u senzornoj integraciji govorimo i o još dva čula koja su veoma bitna za naše funkcionisanje. To su vestibularno čulo i  proprioceptivno čulo. Vestibularno čulo se nalazi u unutrašnjem uhu i odgovorno je za ravnotežu, za smer i brzinu pokreta, a proprioceptivno nam omogućuje informacije vezane za  snagu i smer mišićne kontrakcije i pokrete u zglobovima.

Disfunkcija vestibulo- proprioceptivnog sistema može dovesti do:

•           Poremećaja u održavanju ravnoteže tela;

•           Na svesnosti položaja tela u prostoru i njegov odnos na okruženje;

•           Nemogućnosti održavanju uspravnog stava pri stajanju ili mirnom sedenju duže vreme;

•           Nemogućnosti održavanju svog tela u prostoru u odnosu na druge ljude;

•           Nemogućnosti određivanja  stiska prilikom držanja olovke ili grljenje druge osobe.

Vestibularni sistem je i u vezi sa vizuelnim i auditivnim samim tim što je smešteno u unutrašnjem uhu, pa poremećaj u funkcionisanju u jednom od ova tri sistema, može da ima za posledicu poremećaj u funkcionisanju druga dva sistema.

Auditivni sistem  nam omogućuje da primamo zvučne informacije iz spoljašnje sredine. Ukoliko je uredan sluh, a postoji senzorno integrativna disfunkcija može doći do:

•           Ne razlikovanja u zapamćivanju sličnih zvukova i reči;

•           Ne praćenju dve ili više instrukcija iako bi to mogao da izvede;

•           Nemogućnost lokalizacije izvora zvuka( smeta mu buka u hodnicima);

•           Ne može da odredi smer zvuka( da okrene glavu ka onom ko ga zove) i sl.

Vizuelni sistem   omogućuje prijem vizuelnih draži. Ukoliko postoji senzorno integrativna disfunkcija ovog čula se ogleda u nemogućnosti:

•           Sagledavanja oblika i prostora  i odnosa između predmeta;

•           Prepoznavanja, uparivanja i kategorizacije oblika, veličine, boje i teksture;

•           Razgledanja sekvencioniranih slika i brzo menjanje vidnog fokusa;

•           Vizuelnog vodjenje finih i grubih pokreta;( bojenje unutar linije) i sl.

Taktilni sistem čulo dodira zajedno sa proprioceptivnim, čini somatosenzorni sistem koji je veoma bitan u doživljaju telesne šeme. Omogućuje osobi da se organizuje da bi mogao da funkcioniše u socijalnoj sredini. Neki od znakova u senzornoj disfunkciji taktilnog sistema su u nemogućnosti:

•           Razlikovanja predmeta po dodiru, kao i obavljanje nekih aktivnosti bez vizuelne kontrole( zakopčavanje odeće, sposobnost da se u punoj torbi pronađe ključ, prinošenje kašike ustima) i sl.

•           Identifikovanja koji deo tela je dodirnut, takodje bez vizuelne kontole.

Disfunkcija olfaktornog i čula mirisa može da se ogleda i u :

•           Nemogućnosti razlikovanja mirisa i ukusa bez vizuelne kmponente;

•           Upozoravanje na važnost određenih mirisa( zagoreli tost, curenje plina itd.)