Senzorna integracija

Senzorska integracija nam pomaže da uočavamo probleme u ponašanju kod dece, kao i da utičemo na njih.

Šta znamo o senzornoj integraciji?

Sedamdesetih godina dvadesetog veka radni terapeut dr. Jean Ayres postavila je temelje razvoju teorije i prakse o poremećaju Senzorne Integracije SI. Dr Ayres je prepoznala da oštećenje senzorne integracije ometa učenje i razvoj dece sa kojom je radila.

Lorna Jean King, Winnie Dunn i Pat Wilbarger, i drugi stručnjaci nadograđivali su Ayresin rad, podstakli klinička istraživanja u neuropsihologiji, neurologiji i dječjem razvoju. Objašnjenja iz prve ruke dobijena od samih osoba sa senzornim smetnjama, kao što je Temple Grandin, pomogli su boljem razumevanju poremećaja SI, koji pogađa otprilike 10 do 15 posto dece. Ovi stručnjaci otkrili su da različiti senzorni podražaji koje dete preferira i podražaji koje ne podnosi utiču na igru, rad, učenje i socijalne interakcije kao i  na svakodnevne aktivnosti kao što su odevanje i hranjenje, kao i da postoje specifične tehnike i strategije koje mogu pomoći osobi da bolje integrira i koristi senzorne informacije.

 

 senzorna integracija,terapeut ,Ayers

Anna Jean Ayres

Anna Jean Ayres (1920-1989) PhD, OTR, AOTA, Professor Emeritus, bila je radni terapeut i razvojni psiholog, poznata po radu na području disfunkcija senzorne integracije. Svoju pažnju usmerila je na decu sa teškoćama perceptivnog procesiranja, smetnjama učenja i smetnjama ponašanja, 1960-ih ona uvodi pojam senzorna integracija i razvija teoriju i terapijske postupke koji se koriste u radnoj terapiji. Doktorirala je na USC (University of Southern California- Univerzitetu Južne Kalifornije) u području razvojne psihologije Autor je nekoliko knjiga, uključujući  ”Dete i senzorna integracija”, i “Senzorna integracija i poremećaji učenja”. Ayres je takođe stvorila nekoliko baterija testova za identifikovanje problema vezanih za disfunkcije senzorne integracije -Southern California Sensory Integration Tests (SCSIT) I Sensory Integration and Praxis Tests (SIPT).Njen pristup ostao je popularan među radnim terapeutima i drugim stručnjacima”.

Definicija procesa SI (senzorske integracije)

Ayres (1972) je definisala proces SI (senzorska integracija) na sledeći način: “Senzorska integracija je sposobnost sređivanja čulnih utisaka u cilju njihovog smislenog korišćenja.”

Pod SI podrazumeva se onaj neurološki proces prilikom kojeg se čulni utisci, dakle svi osećaji  koji potiču od sopstvenog tela ili okoline, uređuju tako da se čoveku omogući da koordiniše svojim telom u nekom prostoru. Interpretiraju se, povezuju i sjedinjuju različiti čulni nadražaji prostornog i vremenskog aspekta. Senzorska integracija predstavlja obradu informacija. Mozak mora konstantno da razabira informacije koje su različito uslovljene, odnosno, mora da ih pojačava ili umanjuje. Drugim rečima, mozak ima za zadatak da integrira informacije.

U prvih sedam godina dete nauči:
Da oseća svoje telo i svoju okolinu
Da se usmerava i smisleno kreće
Shvata značaj različitih šumova
Nauči da govori
Da se prilagodi fizičkim osobenostima naše planete
Da se prilagođava beskonačno velikom broju komada nameštaja, odeće, obuće,  igračaka, olovki, knjiga, i , naravno, drugih ljudi.

Svaka ova stvar i svaki predmet daje detetu logičnu informaciju o poimanju prostora. Dete mora u svom mozgu razviti integraciju ovih poimanja da bi konstantno nadolazeće informacije moglo da iskoristi smisleno i logično. (J. Ayres: “Osnovi dečjeg razvoja”: 20, 1998)

“…Kod svakog deteta postoji izraženi unutrašnji poriv za razvijanjem sopstvenog iskustvenog sveta. Ne moramo detetu reći da mora da puzi, ustane ili da se penje. Priroda sama usmerava dete da radi ono što je potrebno. Osmotrite kako dete istražuje svoju okolinu u različitim prilikama, sve u cilju sopstvenog razvoja, i kako mnogo puta pokušava jedno te isto, sve dok to ne obavi uspešno. Bez ovog unutrašnjeg poriva za uvek boljom obradom draži niko od nas ne bi mogao da se razvije. S obzirom da je ovaj unutrašnji poriv izuzetno veliki, mi senzomotorni razvoj u većini okolnosti posmatramo kao jednostavno dat, prirodan i sastavni deo nas. Priroda se za to brine automatski…” (J.  Ayres: “Osnovi dečjeg razvoja”: 24, 1998)