Kako prepoznati problem u razvoju govora deteta ?
Jedan od najradosnijih trenutaka za roditelja je kad njegovo dete izgovori prvu reč, ali šta se dešava ako se to ne desi?
Čim roditelji posumnjaju da dete neadekvatno reaguje na zvuke iz okoline, ili ne progovara posle prve godine potrebno je da potraže pomoć logopeda, da ga uključe u logopedsku i defektološku dijagnostiku. Pedijatar ili logoped imajući u vidu govorni poremećaj, nasleđe, rizične faktore i oboljenja koja mogu dovesti do govornih poremećaja odlučiti da li je dovoljno dati savet i zakazati kontrolu za nekoliko meseci, ili dete odmah uključiti u logopedski tretman.
Mnogi roditelji nisu upućeni da za razvoj govora i jezika postoji takozvani „kritični“, to jest najoptimalniji period, a to je od rođenja do treće godine života. Period kada dete napuni tri ili više godina, a nije progovorilo se teško nadoknađuje, ako se na vreme ne obrati logopedu i započne logopedski tretman.
Dinamika pravilnog razvoja govora i jezika
Dinamika pravilnog razvoja govora i jezika individualna je za svako dete, prve reči se kod neke dece javljaju oko devetog meseca, a kod neke tek oko 15. ili 16. meseca. Individualne razlike se mogu tolerisati samo u slučaju kada je reč o detetu koje nije bilo opterećeno nekim od faktora rizika tokom trudnoće, na porođaju i u prvim mesecima života. Smatra se da je dete progovorilo kada prvi put svesno upotrebi reč koja ima značenje.
Koji su uzroci poremećaja sluha, govora, i jezika
Faktori rizika koji mogu da uzrokuju poremećaje u razvoju sluha, govora i jezika dece povezani su sa trudnoćom, samim činom rođenja i prvim godinama života. Uzroci zastoja ili poremećaja u razvoju govora i jezika su: neurološki, anatomski, genetski, kognitivni, motorni, psihogeni, emocionalni i faktori sredine.
Poslednjih godina sredinski faktori, sami ili udruženi sa nekim od pomenutih, značajno doprinose nastanku patologije govora. Pre svega negativan uticaj medija, neadekvatan govorni uzor, višejezičnost, roditeljski perfekcionizam ili nedovoljna komunikacija sa detetom.
Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena.
Kada treba posetiti logopeda
1) beba do petog meseca nije počela da guče, ne reaguje na majčin glas i zvuke iz okoline i ne uspostavlja kontakt s majkom dok doji
2) do desetog meseca ne počne da brblja i ne spaja pojedine glasove (jer, nema govora bez gukanja, brbljanja i vokalizacije)
3) između 12-15 meseci dete nema osmišljenu reč i ne razume značenje reči
4) do treće godine nema konverzaciju koja je razumljiva i funkcionalna.
Cilj logopedskog tretmana?
Cilj ranog logopedskog tretmana, jeste podsticanje normalnog razvoja sluha, govora i jezika, sprečavanje nastajanja smetnji u razvoju i sekundarnih poremećaja. Rano započetim i adekvatno vođenim tretmanom kod dece mogu da se preveniraju prateći poremećaji kao što su poremećaji pažnje i koncetracije, ponašanja, hiperaktivnost, agresivnost, i omogući uspešno učenje i saznajni razvoj.
Poremećaji govora, jezika, sluha, učenja i ponašanja
Oštećenje sluha
Alalija-u potpunosti nerazvijen govor, nemanje govora
Logopedski tretman
Kako prepoznati problem u razvoju govora deteta ?
Jedan od najradosnijih trenutaka za roditelja je kad njegovo dete izgovori prvu reč, ali šta se dešava ako se to ne desi?
Čim roditelji posumnjaju da dete neadekvatno reaguje na zvuke iz okoline, ili ne progovara posle prve godine potrebno je da potraže pomoć logopeda, da ga uključe u logopedsku i defektološku dijagnostiku. Pedijatar ili logoped imajući u vidu govorni poremećaj, nasleđe, rizične faktore i oboljenja koja mogu dovesti do govornih poremećaja odlučiti da li je dovoljno dati savet i zakazati kontrolu za nekoliko meseci, ili dete odmah uključiti u logopedski tretman.
Mnogi roditelji nisu upućeni da za razvoj govora i jezika postoji takozvani „kritični“, to jest najoptimalniji period, a to je od rođenja do treće godine života. Period kada dete napuni tri ili više godina, a nije progovorilo se teško nadoknađuje, ako se na vreme ne obrati logopedu i započne logopedski tretman.
Dinamika pravilnog razvoja govora i jezika
Dinamika pravilnog razvoja govora i jezika individualna je za svako dete, prve reči se kod neke dece javljaju oko devetog meseca, a kod neke tek oko 15. ili 16. meseca. Individualne razlike se mogu tolerisati samo u slučaju kada je reč o detetu koje nije bilo opterećeno nekim od faktora rizika tokom trudnoće, na porođaju i u prvim mesecima života. Smatra se da je dete progovorilo kada prvi put svesno upotrebi reč koja ima značenje.
Koji su uzroci poremećaja sluha, govora, i jezika
Faktori rizika koji mogu da uzrokuju poremećaje u razvoju sluha, govora i jezika dece povezani su sa trudnoćom, samim činom rođenja i prvim godinama života. Uzroci zastoja ili poremećaja u razvoju govora i jezika su: neurološki, anatomski, genetski, kognitivni, motorni, psihogeni, emocionalni i faktori sredine.
Poslednjih godina sredinski faktori, sami ili udruženi sa nekim od pomenutih, značajno doprinose nastanku patologije govora. Pre svega negativan uticaj medija, neadekvatan govorni uzor, višejezičnost, roditeljski perfekcionizam ili nedovoljna komunikacija sa detetom.
Kada su sposobnosti deteta da razume ili produkuje govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, radi se o kašnjenju govora koje može da bude različitog stepena.
Kada treba posetiti logopeda
1) beba do petog meseca nije počela da guče, ne reaguje na majčin glas i zvuke iz okoline i ne uspostavlja kontakt s majkom dok doji
2) do desetog meseca ne počne da brblja i ne spaja pojedine glasove (jer, nema govora bez gukanja, brbljanja i vokalizacije)
3) između 12-15 meseci dete nema osmišljenu reč i ne razume značenje reči
4) do treće godine nema konverzaciju koja je razumljiva i funkcionalna.
Cilj logopedskog tretmana?
Cilj ranog logopedskog tretmana, jeste podsticanje normalnog razvoja sluha, govora i jezika, sprečavanje nastajanja smetnji u razvoju i sekundarnih poremećaja. Rano započetim i adekvatno vođenim tretmanom kod dece mogu da se preveniraju prateći poremećaji kao što su poremećaji pažnje i koncetracije, ponašanja, hiperaktivnost, agresivnost, i omogući uspešno učenje i saznajni razvoj.
Poremećaji govora, jezika, sluha, učenja i ponašanja