Irena se potrudila da na slikovit i što jednostavniji način objasni kolegama da je glavna razlika u tome što Digitalni logopedski set koristi digitalu tehnologiju pri obradi zvučnog signala za razliku od KSAFA aparata koji koristi analognu tehnologiju. Iz tog razloga proističe veliki broj mogućnosti koje Digitalni logopedski set pruža. Digitalnim logopedskim setom je pokriven spektar mogućnosti koje pruža i KSAFA aparat ali je pored toga pridodat niz dodatnih programa. Obrađeni zvuk je višestruko modifikovan, što je takođe inovativnost a krajnja upotreba je značajno pojednostavljena.
Centar CSPER nakon dugogodišnje primene Digitalnog logopedskog seta u praksi, proširio saradnju sa partnerima iz TARA centra tako da se danas bavi uvozom, distribucijom i obukom za korišćenje Digitalnog logopedskog seta Behringer.

Otvoreni smo za sva Vaša pitanja

Predavači među kojima su bili Prof. Dragan Pavlović, Prof. Mile Vuković, Prof. Svetlana Slavnić, Prof. Vesna Radovanović, kao i naši saradnici Kristiane Kull Sadacharam iz dečijeg centra u Minhenu, dr Danijela Vukičević iz klinike Milovan Zotović, kao i dipl.def. Dragana Čvorak, svako sa svog aspekta je ukazao na značaj prevencije  i primene ranih tretmana razvojnih poremećaja, kao i značaj primene senzorne integracije u radu sa decom.

Nedoumice koje imaju u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, kolege defektolozi su izneli na skupu, koje su Kristiane Kull Sadacharam i Dragana Čvorak, sa aspekta senzorne integracije pokušale da odgonetnu. Prvenstveno rad sa decom u senzornim sobama gde se sprovodi Senzorno Integrativni tretman, koji se prilično razlikuje od rada u Snoozelen sobama. U senzornoj sobi kako bi  tretman senzorne integracije bio adekvatan i pravilan, inicira se aktivan pokret kod deteta. Stimulišu se senzori, da bi se proizvela adaptivna reakcija, tj. dete podstaklo na ciljanu aktivnost, i time naučilo da funkcioniše u široj socijalnoj sredini.

Slike i atmosfera sa  konferencije  „ Uvod u senzornu integraciju“.

Predavači: Dr Danijela Vukičević, VRT Anka Mandić, defektolozi  Dragana Čvorak i Natalija Ristić. Dr Danijela Vukičević je uvela učesnike u značaj čula još u intrauterinom razvoju i kasnije tokom prvih nedelja života, o NIDCAP-u  (Neonatal Indivizdualized Developmental Care and Assessment Program). Pristup koji ima za cilj potporu u razvoju prevremeno rođenog deteta (Heidelise Als i saradnici ), o ranoj dijagnostici , značaju senzornog ulaza i motornog ishoda.

Terapeuti su govorili o terapijskom metodu senzornoj integraciji  SI Jean Ayres i značaju primene u prvoj godini života i rezultatima koje možemo postići. Zahvalni smo direktorki Doma zdravlja Savski venac Prim. dr. Vesni Vujičić , dr Marici Milidrag i VMS Snežani Malešev koje su doprineli da se ovaj skup održi.

Ayres je pre više od 20 godina jednim istraživanjem dokazala da je senzorno integrativni način pristupa doveo do poboljšanja kod dece sa smetnjama u učenju, pogotovo u području govora.

Ideacija ili razvoj koncepta ( kognitivni ili misaoni proces) kako bi znali što radimo i kako bi izveli određenu radnju, moramo imati ideju o njoj.Ideacija  je veza između govora i praksije.I praksija i govor su strukturirane aktivnosti. Obe zahtevaju dobru selekciju i organizaciju u optimalnom sledu. Asocijativna područja (Areal 39 i 40) u kojima se odvija prerada za govor su takođe neurološki centri za preradu radnje, npr. : pojedinačne radnje, sled radnji, pisanje, konstruktivno delovanje, šema tela i sl. Govor i praksija se istovremeno razvijaju. Oralna dispraksija znatno otežava aktivno sticanje govora. Kao što je praksija sposobnost interakcije sa fizičkim okruženjem, to je govor za socijalno okruženje.

Komentar učesnika obuke - Dragana Stanić- defektolog, Školski centar za vaspitanje i obrazovanje slušno oštećenih lica ” Subotica “.Veliko je zadovoljstvo što mi je omogućeno da prisustvujem ovakvoj vrsti edukacije koja se unazad par godina održava i uspešno primenjuje u centru CSPER . Inače, seminari na kojima sam do sada bila nisu pružali ovakav nivo teorijskih i praktičnih  znanja. Tretman, analiza snimaka i diskusija su sigurno najbolji način učenja za nas koji ćemo primenjivati  metode Senzorne Integracije  u svom radu“.

Na naše veliko zadovoljstvo i u maju 2013 ćemo takođe održati još jednu obuku u PU „Naše dete“. Zahvaljujemo se direktoru PU“ Naše dete“ Jagodi Đorđević i njenim saradnicima koji su prepoznali značaj jačanja kapacitet kadra i pružanja usluga. Samo zajedničkim ulaganjem možemo doprineti da sva deca imaju bolji tretman i budućnost.

Metod Senzorna Integracija je komplesan i zahteva određeni stepen obrazovanja od polaznika kako bi mogli da učestvuju u obuci.

S toga je obuka Senzorne Integracije podeljena na dva kursa.

Senzorna integracija prema Ayres® u pedagogiji

Vreme održavanja: od 01.09.2013- 01.09.2014.

Prijave su otvorene do 01.07. 2013.

Broj učesnika u grupi: 15- 20

Kotizacija za obuku Senzorna integracija prema Ayres® u pedagogiji ukupno iznosi 180.000 din i uplaćuje se na poslovni račun 160-353728-72  C.S.P.E.R  Centra za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.  Uplate se mogu vršiti u ratama, s tim da je prilikom prijave neophodno uplatiti 60.000 din.

Preuzmite rezeravcioni list za prijavu SI terapeut

Informacije možete dobiti svim radnim danima od 09-17 h na tel:  063 377744 Bojana Milanović ili 063 377767 Dragana Čvorak

Ukoliko pozivate van Srbije:  00381 63 377744 ili  00381 63 377767

ili putem e-mail-a : bojana.milanovic@edukacija-rehabilitacija.org  ili  office@edukacija-rehabilitacija.org

Senzorna integracija prema Ayres® u terapiji

Vreme održavanja: od 01.09.2013- 01.09.2014.

Prijave su otvorene do 01.07. 2013.

Broj učesnika u grupi: 15- 20

Kotizacija za obuku Senzorna integracija prema Ayres® u terapiji ukupno iznosi 300.000 din i uplaćuje se na poslovni račun 160-353728-72  C.S.P.E.R , Centra za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.  Uplate se mogu vršiti u ratama, s tim da je prilikom prijave neophodno uplatiti 100.000 din.

Preuzmite rezeravcioni list za prijavu SI pedagog

Informacije možete dobiti svim radnim danima od 09-17 h na tel:  063 377744 Bojana Milanović  ili 063 377767 Dragana Čvorak

ukoliko pozivate van Srbije 00381 63 377744 ili  00381 63 377767

ili putem e-mail-a : bojana.milanovic@edukacija-rehabilitacija.org  ili  office@edukacija-rehabilitacija.org

Opširnije se informišite na strani  kurs senzorne integracije SI Jean Ayres®.

Tatjana Govedarica Kada sam počinjala, počela sam sa kursom iz reedukacije psihomotorike. To je metod koji je profesor Bojanin, dok je bio na usavršavanju u Parizu, doneo i obučio nas nekoliko. Zatim je profesor Bojanin napisao knjigu Neuropsihologija razvojnog doba. Znači, kao defektolozi imali smo teorijske osnove, terapiju i na kraju je napisana i defektološka dijagnostika. Znači sada za taj metod imamo sve.

Ja sam ceo svoj vek radila psihomotoriku i to je metod koji sledi normalan razvoj deteta, ali ukoliko dete ima smetnje u razvoju, pomažemo mu da dostigne svoj najviši nivo.

Vi radite psihomotornu reedukaciju, a to je dosta slično senzornoj integraciji. Da li biste mogli da nam kažete koja je suštinska razlika između psihomotorne reedukacije i senzorne integracije?

T.G. Isto je telo, čula, kinestezija i pokret, a razlika je u tome što reedukacija psihomotorike težište stavlja na saznajni nivo. Znači, preko senzomotornog, psihomotornog i predstavnog nivoa da se dođe do pojma. Treba da već postoji dobra senzomotorna osnova kada dete raširi ruke i vi mu kažete široko, ono to čuje, to uradi, gleda, zajedno to uradite I tako nekoliko puta se nešto slično dogodi – to je široko. Na primer, ovde možeš da prođeš, vidi koliko je široko. U suštini, saznavanje je ključno ( poenta)? U psihomotornoj reedukaciji. U reedukaciji, sve što se dešava se verbalizuje, a u senzornoj integraciji vi možete i da ćutite i da radite sa detetom senzornu stimulaciju.

Kojoj deci je namenjena senzorna integracija?

T.G. Senzorna integracija je namenjena deci koja pokazuju neka neobična ponašanja, nepredvidiva su i imaju poteškoće. Imate utisak da dete zna da nešto uradi, ali to jako loše čini. Znači razumevanje je ovde prisutno, ali kada treba da se to ostvari tada nema npr redosleda, nema organizovanosti u vremenu, stalno mu smetaju neke stvari koje nisu ni važne, ima dosta stereotipnih ponašanja, ima vizuelne, slušne, vestibularne stimulacije, potrebu da se vrti, da zatvori uši jer mu nešto smeta ili sluša nešto što je njemu interesantno, i to mu smeta da ostvari ono što se od njega traži. Može se desiti da danas sluša pesmice koje su mu prijatne, a sutradan da mu se ne dopadaju i da zapuši uši. To se može dešavati i tokom dana. U reedukaciji psihomotorike vi teško možete da pogrešite. Na primer, možete detetu dati neki neki pretežak zadatak ili da od njega tražite nešto što ono ne razume, ali velikih grešaka nema. U senzornoj integraciji, treba mnogo da vodite računa da ne pogrešite. Na primer, dete ne može da prepozna kada mu je dosta ljuljanja na ljuljašci, vrtenja u krug i tada vi kao senzorni terapeut to treba da prepoznate i na vreme ga zaustavite.

Da li senzorna integracija pomaže u smanjivanju stereotipnih ponašanja kod dece sa autizmom i na koji način pomaže?

T.G. Da, pomaže. Pomaže tako što svako stereotipno ponavljanje ne treba da se sprečava, ne treba da se detetu zabranjuje. Već od tog stereotipnog ponašanja , na primer, stereotipija traje pa se prekida, traje pa se prekida, pa probamo da nešto umetnemo između. Znači da i dalje ima stereotipije, ali da menjamo intervale, da menjamo tok, da umećemo nešto novo, da zajedno radimo tu stereotipiju, ali nikako da se zabranjuje. Mi treba da iskoristimo razne vežbe da bismo detetu obezbedili te stimulacije, ali na jedan organizovan način da mu napunimo baterije I tada ono neće imati toliko snažnu potrebu za tim. Treba da razumemo ove senzorne potrebe.

Poruka roditeljima i stručnjacima

T.G. Moramo mnogo da pratimo dete i da otkrijemo zašto radi ono što radi, koje značenje to ima za njega. Nikako ne smemo da pođemo od sebe i toga da to nama smeta, nervira nas ili pak da nas drugi gledaju. Moramo da pratimo dete, da ga razumemo, a roditelji treba da razgovaraju sa stručnjacima.

Original tekst je preveden i preuzet  sa sajta defektologija.org

Mesto održavanja: Centar za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Maršala Birjuzova 16, Beograd

Datum održavanja : 13. – 14. April 2013

Trajanje: 2 dana ( 12 bodova)

Realizatori: dipl defektolog Tatjana Govedarica, reedukator psihomotorike , Natalija Ristić dipl defektolog , SI pedagog, Nataša Dosevska, psiholog, geštalt psihoterapeut

Seminar je namenjen: vaspitačima u predškolskim ustanovama, medicinskim sestrama- vaspitačima, vaspitačima u domu učenika, stručnim saradnicima u predškolskim ustanovama/školama, pedagoškim asistentima i nastavnicima, učiteljima.

Kotizacija za seminar iznosi 3.000,00 dinara i molimo Vas da taj iznos uplatite na račun organizatora seminara 160-376011-56 i to 7 dana pre početka seminara , do 8 Aprila 2013.

Molimo Vas da svoje prijave i uplate potvrdite Bojani Milanović kontakt tel: 063 377744 ili 011 328 2001  ili putem e-maila: bojana.milanovic@edukacija-rehabilitacija.org

Broj učesnika je ograničen.

O programu

Deci sa smetnjama u razvoju dužni smo omogućiti kvalitetnu komunikaciju i olakšati socijalnu integraciju prema standardima primerenim današnjem nivou naučnih i praktičnih saznanja.

ZAŠTO smo se opredelili za ovakav vid podrške?

-          Slabe kompetencije

-          Broj dece sa različitim smetnjama u razvoju u porastu

-          Važnost rane detekcije i prevencije razvojnih poremećaja

 ŠTA  je „Konsultativna i edukativna podrška u prevenciji ranih razvojnih poremećaja kod dece od 1.god do polaska u školu“?

-          Dvodnevni seminar u trajanju od 12h

-          Pruža informacije o biološkim osnovama ranih razvojnih poremećaja koje su od značaja za bolje razumevanje ponašanja deteta sa problemom

-          Upućuje u osnove terapijskih pristupa (Senzorna integracija, DIR/Floortime, Reedukacija psihomotorike, ABA, TEACCH) koji se najčešće koriste u radu sa decom sa smetanjama u razvoju

-          Približava praktičnu primenu elemenata ovih pristupa koji mogu da unaprede svakodnevni rad sa decom sa smetnjama u razvoju

KAKO se realizuje ovaj vid podrške?

-          Teorijska predavanja

-          Video prezentacije

-          Praktični rad – radionice na primerima iz prakse

-          Diskusije

ŠTA se dobija ovakvim vidom podrške?

-          Podizanje nivoa svestnosti o smetnjama koje se kriju iza manifestovanih oblika ponašanja

-          Bolje razumevanje deteta sa problemom

-          Ovladavanje veštinama bitnim za izradu i realizaciju planova rada – posmatranje, praćenje i procenjivanje detetovih snaga i slabosti

-          Olakšavanje i unapređivanje rada sa decom sa smetnjama u razvoju

Video koji smo preveli i koristimo  u akreditovanom programu

Naši saradnici preneli su brojne informacije Senzornoj Integraciji SI® Jean Ayres.

Kristiane Kull Sadacharam, postgrad.USC-USA, SI® trener USC, usavršila SI na Ayres klinici u Kaliforniji, šef radnog odseka radne terapije Kinderzentrum  Munchen  dala je uvod u teoriju Senzorne Integracije po Jean Ayres principu.

Dr Danijela Vukičević, dečji fizijatar, Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović“ dala je klinički prikaz značaja Senzorne Integracije predavanjem o ranim intervencijama u neonatalnim jedinicama.

Dragana Čvorak, dipl. defektolog, SI pedagog dala praktičan prikaz primenjujući Senzornu integraciju po Jean Ayres principu u svakodnevnom radu kao i značajnim rezultatima nakon primene Senzorne Integracije.

Specijalni gost seminara bila je i dipl. defektolog Tatjana Govedarica, reedukator psihomotorike koja je dala paralelni prikaz ova dva metoda,  reedukacije psihomotorike  i senzorne integracije.

Zahvalni smo na srdačnoj dobrodošlici i gostoprimstvu naših dragih suseda, posebno predsedniku udruženja g-dinu Zlatku Stojanovskom i njegovim saradnicima.

Senzorna integracija je neophodna za skoro svaku aktivnost koju obavljamo jer je kombinacija više senzornih informacija od suštinskog značaja za nas kako bi mogli da shvatimo naše okruženje. Neko vreme  se verovalo da se ulazne informacije  iz različitih čulnih organa obrađuju  u različitim oblastima u mozgu, koji se odnose na sisteme neuronauke. Korišćenjem neuroimidžinga može se videti da  se delovi korteksa specifikovani za obradu čulnih informacija aktiviraju različitim ulaznim informacijama. Na primer, regioni u potiljačnoj kori mozga su vezani za vid a oni na višem temporalnom delu leve hemisfere mozga su primaoci slušnih informacija. Postoje studije koje sugerišu dublju multisenzornu konvergenciju od onih čulno-specifičnih korteksa, koji su ranije navedeni. Ova konvergencija više senzornih modaliteta je poznata kao senzorna integracija.

Senzorna integracija se bavi time kako mozak obrađuje  senzorne informacije  od višestrukih senzornih modaliteta. Ovo uključuje pet klasičnih čula vid(viđenje), sluh(slušanje), taktilnu stimulaciju (dodir), olfaktivne unose (miris), kao i gustativne unose (ukus). Osim ovih postoje i drugi senzorni modaliteti,  na primer vestibularno čulo (ravnoteža i osećaj kretanja) i propriocepcija (osećaj znanja nečije pozicije u prostoru). Važno je da informacije ovih različitih senzornih modaliteta budu pouzdane. Same senzorne informacije se unose kroz različite električne signale, i u različitim kontekstima. Kroz senzornu integraciju mozak može povezati  sve senzorne informacije u koherentnu percepciju, na kojima je naša interakcija sa okolinom na kraju i zasnovana.

Osnovne uključene strukture

Za različita čula se uvek mislilo da ih kontrolišu posebni režnjevi mozga, koji se zovu oblasti projekcije.  Režnjevi mozga su klasifikacije koje dele mozak i anatomski i funkcionalno. Ovi režnjevi su frontalni režanj, odgovoran za svesne misli, parijetalni režanj, odgovoran za vizuospacijalnu obradu, potiljačni režanj, odgovoran za čulo vida i temporalni režanj, odgovoran za čula mirisa i zvuka. Od najranijih vremena neurologije, mislilo se da su ovi režnjevi  isključivo odgovorni za njihove informacije jednog senzornog modaliteta. Međutim, novija istraživanja su pokazala da to ne mora u potpunosti da bude slučaj.

Problemi  senzorne integracije

Ponekad može postojati problem sa obradom senzornih informacija. Ovaj poremećaj je poznat kao senzorno- integrativna disfunkcija ili SID. Ovaj poremećaj se može dalje podeliti na tri osnovne vrste.

Tip 1 je kada pacijent ispoljava poremećaj senzorne modulacije, gde on / ona traži senzornu stimulaciju zbog prekomernog ili nedovoljnog odgovora na senzorni stimulus.

Tip 2 je kada pacijent ispoljava senzorno zasnovan motorni poremećaj. Pacijenti koji imaju ovu vrstu SID-a imaju neadekvatnu obradu motoričkih  informacija što dovodi do loših motoričkih sposobnosti.

Tip 3 disfunkcije senzorne integracije se javlja kada pacijent ima poremećaj senzorne diskriminacije koji se odlikuje problemima posturalne kontrole, nedostatkom pažnje i neorganizovanošću. Postoji nekoliko terapija  koje se koriste za lečenje SID-a. Dr Anna Jean Ayres tvrdi da je detetu potrebna zdrava „senzorna ishrana “ što sve zavisi od aktivnosti koje dete obavlja koje mu/ joj  daju potrebne senzorne informacije koji on / ona treba da dobije da bi mozak bolje obavljao senzornu integraciju.

Istorijat

Godine 1930-te , Dr. Wilder Penfield vršio je veoma neobičnu operaciju u Institutu za neurologiju u Montrealu. Dr Penfield je bio „pionir inkorporacije neurofizioloških principa u praksi neurohirurgije. Dr. Penfield je bio zainteresovan za pronalaženje rešenja za rešavanje probleme epileptičnih napada koje su imali njegovi pacijenti. On je koristio elektrodu da stimuliše različite regione kore mozga i njegovog i dalje svesnog pacijenta je pitao šta on ili ona oseća. Ovaj proces je doveo do objavljivanja njegove knjige, „Cerebralni korteks čoveka“.  „Mapiranje” osećaja koje su  njegovi pacijenti iskusili, dovelo je do toga da je dr Penfield izradio grafikon osetljivosti koja je pokrenuta stimulacijom različitih moždanih regija. H.P. Cantlie je bila umetnica koju je angažovao dr. Penfield da ilustruje njegove nalaze. Rezultat je bio koncepcija prvog senzornog homunkulusa.

Homunkulus je vizuelni prikaz intenziteta nadražaja koji dolaze iz različitih delova tela. Dr Wilder Penfield i njegov kolega Herbert Jasper razvili su tehniku koristeći elektrodu  radi stimulacije različitih delova mozga kako bi odredili koji delovi su bili uzrok epilepsije. Ovaj deo bi se onda mogao hirurški ukloniti ili promeniti u cilju dobijanja optimalnog funkcionisanja mozga. Tokom obavljanja ovih testova, oni su otkrili  da su funkcionalne mape senzorno-motoričkog i motoričkog korteksa  bile slične kod svih pacijenata. Zbog novina koje su uveli u svoje vreme , ovi homokulusi su slavljeni kao revolucionarno otkriće u oblasti neuronauka. Homunkulus: Dijagram koji pokazuje položaj regiona ljudskog mozga koji odgovara odgovarajućem aferentnom / eferentom nervnom regionu tela. Plava: senzorni korteks. Crvena: motorički korteks

Aktuelna istraživanja o senzornoj integraciji

Još uvek ne postoje definitivni odgovori na pitanja koja se tiču odnosa između funkcionalnih i strukturnih asimetrija u mozgu. Postoji izvestan broj asimetrija u ljudskom mozgu, uključujući ono kako se uglavnom obrađuje jezik u levoj hemisferi mozga.  Bilo je nekih slučajeva, međutim, u kojima pojedinci imaju slične jezičke veštine kao i oni koji koriste levu hemisferu za obradu jezika, ali oni uglavnom koriste svoju desnu ili obe hemisfere. Ovi slučajevi predstavljaju mogućnost da funkcija ne mora da prati strukturu u nekim kognitivnim zadacima.

Trenutna istraživanja u oblasti senzorne integracije i funkcionalne integracije imaju za cilj očekivano razrešenje tajne iza koncepta lateralizacijemozga. Istraživanje o senzornoj integraciji ima mnogo toga da ponudi ka razumevanju funkcije mozga u celini. Primarni zadatak senzorne integracije je da osmisli i razvrsta ogromne količine senzornih informacija koje dolaze u mozak preko tela  kroz različite senzorne modalitete. Ovi modaliteti ne samo da nisu nezavisni, već su sasvim komplementarni. Tamo gde jedan senzorni modalitet može da da  informacije o jednom delu situacije, drugi modalitet može da pokupi ostale neophodne informacije. Spajanje ovih informacija olakšava bolje razumevanje fizičkog sveta oko nas. Može izgledati suvišno to da nam je omogućeno  više senzornih unosa o istom objektu, ali to nije nužno slučaj. Ova takozvana „suvišna”, informacija je u stvari verifikacija da ono što doživljavamo, to se  u stvari i dešava. Viđenja sveta  su zasnovana na modelima na kojima gradimo svet. Senzorna informacija obaveštava ove modele, ali ova informacija može takođe i da zbuni ove modele.

Senzorne iluzije se javljaju kada se ovi modeli ne poklapaju. Na primer, tamo gde je naš vizuelni sistem može da nas prevari u jednom slučaju, naš auditivna sistem može da nas vratiti na teren realnosti. Ovo sprečava pogrešno senzorno tumačenje, jer kroz kombinaciju više senzornih modaliteta, model koji smo napravili  je mnogo čvršči i daje bolju procenu situacije. Razmišljajući logično o ovome,  mnogo je lakše prevariti jedno čulo nego istovremeno prevariti dva ili više čula.

Primeri senzorne integracije

Jedna od najranijih senzacija sa kojima se susrećemo je  mirisni nadražaj. Evoluciono, gustacija (čulo ukusa) i olfakcija (čulo mirisa) su razvijeni zajedno. Ova senzorna integracija je bila neophodna za pra- ljude kako bi se obezbedilo  da oni dobijaju pravilnu ishranu iz njihove hrane, kao i da bi se osiguralo da ne konzumiraju  otrovne materije. Postoji nekoliko drugih senzornih integracija koje su razvijene rano u ljudskoj evolucionoj vremenskoj liniji. Integracija između vida i sluha je bila neophodna za prostorno mapiranje. Integracija između vida i čula dodira se razvijala zajedno sa našim finijim motornim sposobnostima uključujući bolju koordinaciju  ruku i očiju.  Dok su ljudi razvili u dvonožneorganizme, ravnoteža  je postala eksponencijalno od većeg suštinskog značaja za opstanak. Senzorna integracija između vizuelnih unosa, vestibularnog (ravnoteža) unosa i proprioceptivnog unosa,  odigrala je važnu ulogu u našem razvoju ka bićima koja hodaju uspravno.

Audiovizuelni sistem

Možda je jedna od najviše proučavane senzorne integracije odnos između vida i sluha . Ova dva čula opažaju iste objekte u svetu na različite načine, a kombinovanje ova dva čula pomaže nam da razumemo ovu informaciju bolje. Vid dominira u našem opažanju sveta oko nas. To je zato što je vizuelna prostorna informacija jedan od najpouzdanijih senzornih modaliteta. Vizuelni stimulansi se direktno evidentiraju na mrežnjači, i postoji malo, ako ih ima, spoljnih ometajućih faktora koji pružaju netačne informacije u mozgu o pravoj lokaciji objekta. Ostale prostorne informacije nisu toliko pouzdane kao vizuelno- prostorna informacija.

Na primer, razmotrimo auditivni prostorni unos. Lokacija objekta se ponekad može utvrditi samo na osnovu njegovog zvuka, ali senzorni unos se lako može modifikovati ili menjati, dajući manje pouzdanu prostornu predstavu objekta. Slušna informacije zbog toga nije prostorno predstavljena za razliku od vizuelnih nadražaja. Ali kada neko ima prostornu viziju koju stvara na osnovu vizuelnih informacija, senzorna integracija pomaže u kreiranju informacije iz  vizuelnih i čulnih podražaja koji zajedno potpomažu kreiranje jasnije prostorne vizije. Postoje urađene studije koje pokazuju da postoji dinamički moždani mehanizam za uparivanje čulnih i vizuelnih unosa za događaj koji stimuliše više čula. Jedan primer za ovo  je to što je primećeno kako mozak kompenzuje ciljnu daljinu. Kada razgovarate sa nekim ili gledate nešto što se dešava, auditivni i vizuelni signali se ne obrađuju istovremeno, ali oni se opažaju kao da su istovremeni. Ova vrsta integracije može dovesti do manjeg pogrešnog opažanja u vizuelno-auditivnom sistemu u formi „efekta govora iz stomaka“. Primer efekta govora iz stomaka je kada izgleda da čoveku na televiziji njegov glas dolazi iz usta, umesto iz zvučnika televizora. Ovo se dešava zbog već postojećeg prostornog predstavljanja unutar mozga koji je programiran da misli da glasovi dolaze iz usta drugog čoveka.  To stvara efekat da je vizuelni odgovor na audio unos prostorno pogrešno predstavljen i samim tim iskirvljen.

Senzorno motorički sistem

Koordinacija ruke i oka je jedan od primera senzorne integracije. U ovom slučaju, zahteva se čvrsta integraciju onoga što vizuelno opažamo o jednom predmetu  i onoga što opažamo dodirom o istom predmetu. Ako ne postoji kombinacija ova dva čula u mozgu, tada osoba ima manje sposobnosti da manipuliše nekim predmetom. Koordinacija ruke i oka je čulo dodira u kontekstu vizuelnog sistema.

Vizuelni sistem je veoma statičan, u smislu da se ne kreće mnogo, ali ruke i ostali delovi koji se koriste u sakupljanju informacija dodirom,  mogu slobodno da se kreću.  Ovaj pokret ruku mora biti uključen u organizaciju i  dodirnih i vizuelnih osćaja, inače osoba ne bi bila u stanju da shvati gde pokreće svoje ruke, i šta dodiruje a šta gleda. Primer ovog događanja je posmatranje odojčeta. Malo dete uzima predmete i stavlja ih u usta, ili ih prislanja na noge i lice. Sve ove aktivnosti  kulminiraju do formiranja prostornih mapa u mozgu i realizacije: “Hej, ta stvar koja pokreće ovaj predmet je u stvari deo mene.” Videvši istu stvar koju  osećaju to je u stvari veliki korak u organizaciji koji je potreban da odojčad počne da shvata da mogu da pokreću svoje ruke u interakciju sa predmetom. Ovo je najraniji i najeksplicitniji način doživljavanja senzorne integracije.

Dalja istraživanja senzorne integracije

U budućnosti, istraživanje senzorne integracije će se koristiti da bolje razumevanje kako su različiti senzorni modaliteti inkorporirani u mozgu da bi nam pomogli pri obavljanju čak i najjednostavnijih zadataka. Na primer, trenutno nemamo potrebno razumevanje da bi shvatili kako moždani sklopovi  transformišu senzorne signale u promene motoričkih aktivnosti. Više istraživanja koja su vršena na senzorno-motoričkom sistemu mogu pomoći pri razumevanju kako se kontrolišu ovi pokreti.  Ovo razumevanje može potencijalno da se koristi da bi se više saznalo  o tome kako napraviti bolje proteze, i eventualno pomoći pacijentima koji su izgubili mogućnost korišćenja nekog ekstremiteta. Takođe, veće saznanje o tome kako se mogu kombinovati različiti senzorni unosi, može imati dalekosežne efekte na nove  inženjerske pristupe koji koriste robotiku. Robotski senzorni uređaji mogu uzeti  u obzir unose različitih modaliteta, ali ako mi bolje razumemo senzornu integraciju, možda ćemo moći da programiraamo ove robote da pretvore ove podatke u korisne rezultate koji će bolje da služe našim ciljevima.

Izvor –  Wikipedia , prevod  teksta  Filip Rajčević, defektolog logoped